« Povratak na sadržaj Broj 5 | Godina 2014

Zvonko Ivanušič, predsednik Uprave Sava Re

Zdravim potfeljem do željenog rasta

U Srbiji za sada poslujemo pozitivno, ali pre svega zbog toga što smo pročistili portfelj od neprofitabilnih usluga. Sava osiguranje sada ima zdrav portfelj koji je spreman da u budućnosti ostvari rast. Najveći rast u tom smislu očekujemo upravo od životnog osiguranja
Slovenačka Grupa Sava Re posluje na svim tržištima zemalja bivše Jugoslavije osim u Bosni i Hercegovini. Nedavno je Pozavarovalnica Sava, preuzimanjem Zavarovalnice Maribor, postala druga osiguravajuća kuća u regionu. Slovenačka osiguravajuća društva tako nastavljaju da dominiraju ovim prostorima. U Srbiji su deo Grupe Sava neživotno osiguranje i Sava životno osiguranje od kojih se, kako kaže Zvonko Ivanušič, predsednik Uprave Sava Re, očekuje da u budućnosti ostvare značajan rast. Međutim, Ivanušič ističe da postoje određeni problemi sa kojima se u poslovanju susreću, koji su gotovo identični na svim tržištima na kojima su prisutni, a ogledaju se pre svega u visokim provizijama posebno u obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, što zapravo podstiče nelojalnu konkurenciju. U poređenju sa razvijenim tržištima Zapadne Evrope, finansijska pismenost na ovim prostorima nije na zadovoljavajućem nivou. Takođe, još jedna od zajedničkih karakteristika je netransparentnost poslovanja. Na tom području možemo još mnogo da uradimo”, dodaje Ivanušič.

Pozavarovalnica Sava postala je druga najveća osiguravajuća kuća u regionu. Šta je postignuto konkretno preuzimanjem Zavarovalnice Maribor i kakvi su dalji srednjoročni planovi vašeg Društva?
Pozavarovalnica Sava, deo Grupe Sava Re, je preuzimanjem Zavarovalinice Maribor obezbedila obim poslovanja koji obezbeđuje stabilnije i dugoročno pozitivne rezultate. Na srednji rok naš prioritet je konsolidacija tržišta osiguranja u Sloveniji koje je u našem vlasništvu, ostvarivanje sinergije, umeren rast i povećanje profitabilnosti za koji se očekuje da bude 11 odsto. Ovo su smernice koje sledimo da bismo ostvarili našu viziju da budemo priznati kao jedna od finansijskih institucija koja pruža najkvalitetnije usluge u ovoj oblasti.

U Srbiji još uvek imamo nizak udeo na tržištu, pa ćemo svaku dobru priliku za akviziciju nekog osiguravajućeg društva, prodajne mreže ili portfelja temeljito da razmotrimo

Grupa planira rast premije 15 odsto u ovoj godini, ali najmanje na matičnom tržištu. Od kojih tržišta očekujete najveći rast?
Slovenačko tržište, posebno u segmentu neživotnih osiguranja, je već zrelo i veliki rast je dosegnut u prethodnim godinama. U narednom periodu očekujemo veći rast životnog osiguranja. U odnosu na razvijenija tržišta, naše tržište je još uvek u fazi razvoja. Tržišta u drugim državama bivše Jugoslavije, po penetraciji i premiji po stanovniku su na niskom nivou i tu očekujemo veći rast. Ne očekujemo da će rast bruto domaćeg proizvoda ni na jednom od ovih tržišta da bude značajan u kratkom roku, ali perspektiva za industriju osiguranja sigurno postoji. Jedino bih izdvojio tržište Hrvatske, na kojem će biti ostvaren niži rast zbog liberalizacije u segmentu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti.

Kada posmatrate tržišta na kojima poslujete u regionu, na kom se suočavate sa najviše teškoća i u čemu se one ogledaju? Koje tržište je bilo najviše pogođeno krizom?
Na svim tržištima se susrećemo sa sličnim problemima, nelojalnom konkurencijom i visokim provizijama, posebno u autoosiguranju, što nema nikakve veze sa osiguravajućom strukom. Zatim, prisutna je nestabilnost i u regulatornom okviru. Uglavnom, sva tržišta su, uključujući i Sloveniju, pod velikim pritiskom globalne krize, neka više, a neka manje.

U čemu su najveće sličnosti tržišta na kojima poslujete, a u čemu se ogledaju razlike u pogledu uslova poslovanja, finansijske pismenosti stanovništva, želja klijenata?
Ono što posebno uočavam je da su tržišni igrači u želji za većim tržišnim udelima zaboravili na ekonomičnost poslovanja. To se najviše odražava u visokim provizijama u oblasti AO. U poređenju sa razvijenim tržištima Zapadne Evrope, finansijska pismenost na ovim prostorima nije na zadovoljavajućem nivou. Takođe, još jedna od zajedničkih karakteristika je netransparentnost poslovanja. Na tom području možemo još mnogo da uradimo.

Koje tržište od onih na kojima poslujete je najinovativnije, na kojem je najizraženija zdrava konkurencija među osiguravačima?
Konkurencija je najviše razvijena na hrvatskom tržištu zbog prisutnosti većine svetskih osiguravača. Uz konkurenciju dolazi i inovativnost, a po tome najviše prednjači Slovenija.

Kako ste zadovoljni poslovanjem u Srbiji? Gde vidite najveći prostor za rast? Sava Životno osiguranje ne beleži sjajne rezultate, zbog čega je to tako i ima li prostora za napredak?
U Srbiji za sada poslujemo pozitivno, ali, pre svega, zbog toga što smo pročistili portfelj od neprofitabilnih usluga. Sava osiguranje sada ima zdrav portfelj koji je spreman da u budućnosti ostvari rast. Najveći rast u tom smislu očekujemo upravo od životnog osiguranja. Tržište životnog osiguranja ima veliki potencijal za rast. Društvo Sava životno osiguranje se još uvek tretira kao star-up koje će još koju godinu beležiti negativan rezultat, ali postiže zadovoljavajući rast.

Koje su najveće prepreke sa kojima se suočavate na srpskom tržištu i šta bi trebalo učiniti da se one otklone? Kakva je klima za poslovanje stranih investitora?
Da ponovim, visoke provizije koje prouzrokuju nelojalnu konkurenciju. Klima za ulaganje investitora je povoljnija, ali će okruženje biti stimulativnije onog trenutka kada se zabeleže veće stope rasta privrede.

U Srbiji su u prethodnoj godini bile aktuelne akvizicije i preuzimanja portfelja. Da li možda Pozavarovalnica Sava razmišlja o rastu na srpskom tržištu na ovaj način?
U Srbiji još uvek imamo nizak udeo na tržištu, pa ćemo svaku dobru priliku za akviziciju nekog osiguravajućeg društva, prodajne mreže ili portfelja temeljno da razmotrimo.

Poslujete i na Kosovu. Šta su odlike tog tržišta i ujedno kakvo je poslovanje Vaše kompanije na Kosovu? Kakva su vam očekivanja od tog tržišta?
Kosovsko tržište osiguranja je i dalje nerazvijeno, ali ima niske troškove radne snage, a postoji i gradnja novih struktura .To je novo tržište i ponekada je lakše graditi ga od nule nego popravljati postojeće ili zatečeno stanje. Tržište je veoma zahtevno. Poslujemo pozitivno, ali još uvek nismo postigli željeni optimum poslovanja. Trudimo se da budemo prepoznati kao transparentno, pouzdano osiguravajuće društvo sa dugoročnim interesima na tom tržištu. Na Kosovu očekujemo veći rast bruto premije osiguranja u daljoj harmonizaciji zakonodavnog okvira iz ove oblasti u skladu sa standardima Evropske unije.
Na tržištima na kojima smo prisutni najveći izazov će biti stabilizacija u oblasti AO, zaustavljanje nekontrolisanog pada cena usled liberalizacije, snižavanje provizija i eliminisanje nelojalne konkurencije

Makedonsko tržište je jedno od retkih koje ostvaruje zavidne stope raste i tokom krize. Kako ste Vi zadovoljni poslovanjem na tom tržištu i gde vidite mogućnost za dalji razvoj osiguranja?
Naša makedonska podružnica Sava osiguranje je danas stabilno osiguravajuće društvo očišćeno od neprofitabilnih osiguravajućih proizvoda i investicija, sa tehničkim rezervacijama koje su u skladu sa evropskim standardima. Orijentisani smo na rast srednjih i manjih rizika. Činjenica je, da je tržište manje razvijeno, zbog toga očekujemo da će u budućnosti biti ostvaren veći rast u premijama osiguranja. Makedonsko tržište osiguranja je značajno bolje regulisano od kada je ustanovljena njihova agenija za nadzor osiguranja (ASO – Agencija za supervizija na osiguruvanje).

U Crnoj Gori se najavljuju brojne investicije, da li je veći potencijal za rast neživotnog ili životnog osiguranja na tom tržištu?
Rast je sigurno posledica investicija. Pošto tržište nije uporedivo sa drugim razvijenim tržištima, potencijal je još veći.

Šta će, prema vašem mišljenju, biti najveći izazovi za osiguravače u narednom periodu?
Na tržištima na kojima smo sami prisutni, najveći izazov će biti stabilizacija u oblasti AO, zaustavljanje nekontrolisanog pada cena usled liberalizacije, snižavanje provizija i eliminisanje nelojalne konkurencije.

Kako teku pripreme za Solvency II i kakvo je vaše viđenje te regulative?
Pripreme za Solvency II odvijaju se po planu. Prilagođavanje Solvency II svakoj organizaciji oduzima mnogo energije, vremena i novca. Mislim da je model suviše složen i da će u budućnosti biti neophodno da se pojednostavi.

Vesna Lapčić