« Povratak na sadržaj Broj 9 | Godina 2018

Stručni kadrovi u osiguranju

Digitalne veštine najtraženije i u osiguranju

Problem pronalaska stručnih kadrova ne zaobilazi ni sektor osiguranja, a zbog digitalne transformacije i novih trendova nedostaju kadrovi koji imaju razvijene digitalne veštine, IT stručnjaci, ali i preuzimači rizika i likvidatori šteta
Nedostatak stručnih kadrova na tržištu radne snage u Srbiji sve češće se ističe kao problem među poslodavcima. Takvi trendovi prate osiguravače, koji kroz eksterne i interne obuke u kompanijama edukuju zaposlene i unapređuju njihove veštine za određena radna mesta. Stručni kadar uvek nedostaje, saglasni su osiguravači, koji ističu da je potrebna jača saradnja obrazovnih ustanova i kompanija, ali širenje svesti o potrebi osiguranja.

Digitalna transformacija diktira nove trendove i u sektoru osiguranja, pa im, kako tvrde, najviše nedostaju kadrovi koji imaju razvijene digitalne veštine i to u svim oblastima poslovanja. Takođe, javlja se potreba i za novim funkcijama koje do sada nisu postojale. Kao problem ističu fluktuaciju radne snage među osiguravačima, posebno zaposlenih u prodaji. Osiguravači navode i da im stručni kadrovi nedostaju za radna mesta preduzimači rizika i likvidatori šteta, ali da je u deficitu i kvalitetno prodajno osoblje.

Osim obrazovanja potrebna i praksa
Mladenka Balaban, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ocenjuje da ima mnogo mladih ljudi koji završe fakultete koji imaju usmerenje ka osiguranju, ali dodaje da biti stručan u osiguranju znači proći kroz dugogodišnju praksu. “Znanja koja se dobiju na fakultetu su teorijska i ona predstavljaju dobar osnov za praksu. Imamo primere gde su u nekim od naših osiguravajućih društava izrasli stručnjaci upravo tako što su sa fakulteta došli u osiguravajuće društvo i usmerili se na pojedine oblasti u osiguranju. Danas su ovi ljudi posle dugogodišnje prakse i učenja postali vrhunski stručnjaci za pojedine oblasti u osiguranju”, kaže ona. Osiguranje je, kako precizira, veoma složena delatnost i postoje oblasti osiguranja koje oskudevaju u stručnim kadrovima, a to su pre svega preuzimači rizika ili underwriter-i i likvidatori šteta.

Tržište rada, kada je reč o osiguranju, prema rečima Mladenke Balaban, uglavnom nudi prodavce osiguranja, čija je fluktuacija na tržištu najveća, a da li su stručni ili ne, kako dodaje, najkasnije pokažu njihovi rezultati u prodaji.

Najteže doći do kvalitetnih kadrova za radna mesta likvidatori šteta i preduzimači rizika, a nedostaje i stručan kadar za poslove prodaje

“Mislim da je na tržištu radne snage veoma teško naći nezaposlenog preuzimača rizika ili likvidatora šteta. Uglavnom se na tržištu nude stručnjaci koji su stekli iskustvo u drugim finansijskim institucijama, a ne u osiguranju”, ocenjuje Balaban.

Maša Ialić, direktorka Direkcije za ljudske resurse i organizaciju u Generali osiguranju Srbija smatra da u Srbiji generalno postoji prostor za unapređenje svesti o osiguranju i dodaje da to važi za samo tržište osiguranja, a onda se preslikava i na tržište radne snage.

“Za profile kao što su npr. aktuari i druge kontrolne funkcije, risk i usklađenost poslovanja postoje kompleksni studijski programi i u poslednje vreme veliko interesovanje studenata. Sa druge strane, retko se kada nakon završenog obrazovnog ciklusa, mogu naći gotovi preuzimači rizika, specijalisti za razvoj proizvoda i slično”, dodaje ona.

Ono što u poslednje vreme postaje prioritet su, kako navodi, digitalne veštine, gde nije lako pronaći IT stručnjake koji imaju znanja za, na primer, razvoj mobilnih aplikacija, cybersecurity, Internet of Things. Kako ističe, teško ih je naći, a onda još teže privoleti za rad u osiguranju.

“Kada je u pitanju prodaja, problem postaje još kompleksniji. Ima sjajnih ljudi, talentovanih za prodaju, sa velikim potencijalom da naprave razliku, međutim oni slabo žele da prodaju osiguranje. Tu se ponovo vraćamo na imperativ podizanja svesti o osiguranju uopšte, o životnim potrebama ljudi za osiguranjem, a onda i o reputaciji same industrije koja, posmatrajući fantastične osiguravajuće kompanije, ima sve predispozicije da postane privlačnije mesto za rad”, smatra Maša Ialić. Ona ističe da je mnogo lakše učiti i napredovati u tehničkim znanjima nego u soft veštinama. “Zato nemamo veliki problem prilikom zapošljavanja, jer se više uzdamo u kapacitet za učenje i razvoj nego u samu stručnost u startu. To je razlog što se često i odlučujemo za ljude bez iskustva, spremni da u njih ulažemo od prvog dana”, ocenjuje ona.

Na ceni su digitalne veštine
Sektoru osiguranja najviše, kako dodaje Maša Ialić, nedostaju kadrovi koji imaju razvijene digitalne veštine, i to ne u IT-u već i u drugim funkcijama kompanije. “Kao i tržište generalno, i osiguranja prolaze kroz digitalnu transformaciju, koja već u ovom trenutku prilično kaska za zapadnim zemljama. Klijenti sa pravom traže bržu uslugu, kraće vreme rešavanja problema, jasniju i jednostavniju dokumentaciju, podatke na jednom mestu i pristupačnost 24/7. To se ne može sprovesti bez tehnologije, što onda zahteva totalno nove veštine, nova znanja, novi mind set i potpuno drugačiji način rada. Već živimo u vremenu četbotova, dronova, veštačke inteligencije, robota… Trebaju nam ljudi stručni da te novine inkorporiraju u biznis, na način da digitalizacija ne bude sama sebi cilj, već da donese benefite za klijente, zaposlene i kompaniju”, ističe ona.

Sa druge strane, trebaju im i ljudi u prodaji, ljudi koji razumeju osiguranje i veruju da to svoje razumevanje mogu preneti klijentima. “Mislim da cela industrija pati za jačom, većom i stabilnijom prodajnom silom. Od svih poslova u osiguranju, prodaja nepravedno ima najslabiju reputaciju. Za to smo i sami krivi, i zato je veliki izazov pred nama da to promenimo. Ovo je segment gde mi u Generaliju trenutno ulažemo veliku energiju, mnogo ideja i sigurni smo da se rezultat onda može videti na tržištu”, dodaje ona.

Pojačana migracija kadrova među osiguravajućim društvima
Ljubiša Veljković, predsednik Izvršnog odbora Milenijum osiguranja, kaže da se sektor osiguranja ne razlikuje puno od ostalih delatnosti koje zahtevaju kadrove sa specifičnim znanjima i veštinama i da svakako postoji nedostatak dovoljno obrazovanih kadrova u određenim oblastima.

“Dodatno, prilagođavanjem standardima kojima se kreće naša industrija, pojavljuju se nove funkcije koje jednim delom nisu bili zahtevane kod nas”, navodi on.

Trenutno je, prema njegovim rečima, primetna pojačana migracija kadrova među osiguravajućim društvima, što predstavlja potrebu društava za osiguranje za povećanim kadrovskim potencijalom.

“Postoji adekvatna ponuda na tržištu radne snage, izuzev specifičnih oblasti koje sam pomenuo, a koje su nove gde i nema formiranih kadrova. Kada je stručnost u pitanju, možemo da primetimo da je u prethodnih nekoliko godina došlo do smene generacija i da se stručni kadrovi prilagođavaju evropskim principima u industriji osiguranja”, objašnjava on. Napominje i da je osiguranje biznis koji je, bez obzira koliko je tradicionalan, ipak konstantan u razvoju i zahteva unapređenja stručnog potencijala.
Osiguravači organizuju interne i eksterne obuke za zaposlene, kako bi kvalitetnije pratili nove zahteve tržišta

“Svi mi možemo da kažemo da nam najviše nedostaju kadrovi u oblasti prodaje, s obzirom da je svako od nas najviše zainteresovan da poveća prihodnu stranu. Međutim, mi hoćemo da balansiramo prodaju osiguranja sa stručnim tj. tehničkim aktivnostima i naravno voleli bismo da na svakom mestu budemo izvrsni. Mi radimo na tome u verujemo da ćemo u bliskoj budućnosti imati adekvatan balans”, dodaje Veljković.

Moguće je, kako ocenjuje, da će eventualnim ukrupnjavanjem na tržištu doći do optimalizacije na tržištu rada u oblasti osiguranja, da će se smanjiti trenutna migracija među kompanijama, kao i da će doći do manje fluktuacije, naročito prodajnog osoblja.

Osiguravači nude obuke i edukaciju
Maša Ialić kaže da u Generaliju vole da zapošljavaju ljude koji pre svega imaju potencijal, jaku motivaciju i za koje prepoznaju da bi kroz učenje o konceptu osiguranja zavoleli svoj posao i kompaniju, jer je to, kako ocenjuje, sjajan preduslov za uspeh, lični i profesionalni.

“Zato nama nije presudno radno iskustvo u oblasti za koju tražimo ljude, ponekad čak nije presudno ni usmerenje obrazovanja. Naravno da za pojedine pozicije kao što su na primer procenitelji šteta, lekari cenzori, aktuari i sl. jeste važan obrazovni profil zbog pravila same struke, ali za većinu pozicija kao npr. u razvoju proizvoda, preuzimanju rizika i prodaji, imamo različite obrazovne profile. Statistika pokazuje da mi mnogo češće zapošljavamo kandidate bez relevantnog radnog iskustva u datoj oblasti, jer spremno ulažemo u edukaciju i samo učenje na poslu. Pored naše Generali Akademije, u kojoj se godišnje uči preko 100.000 sati ukupno, sistem mentoringa u samom poslu i dobar onboarding proces doprinose kvalitetnom “on the job” treningu. Zato se ponosimo time da naši stručnjaci u osiguranju umnogome boje i kvalitet celog tržišta osiguranja”, dodaje ona. Objašnjava i da sistem edukacije podrazumeva internu edukaciju u okviru Generali Akademije, i eksternu edukaciju sa partnerima van Generalija. “Imamo sjajnu priliku da na mnogim edukativnim sadržajima radimo i sa Generali grupom, koja pravi posebne trening programe za uskostručne oblasti osiguranja, tzv. tehničke veštine. Naši zaposleni idu na te treninge, i sa ponosom donose nova znanja, ali i inspirišu kolege iz okolnih zemalja našim lokalnim dostignućima. U okviru naše akademije, prodajna sila ima precizno definisan sistem edukacije koji je detaljno, po nedeljama, propraćen u prvoj godini rada”, dodaje ona.

Pored obuka o proizvodima, kako navodi, organizovane su radionice na kojima se vežbaju veštine prodaje za svaki od proizvoda.

“Za druge stručne obuke, kao na primer za IT tim, sarađujemo sa eksternim partnerima koji najkompetentnije mogu prenositi nova znanja našim ljudima. Takođe, raspodelili smo budžete edukacije po svim funkcijama u kompaniji, sa namenom eksterne stručne edukacije, a pored toga podstičemo i online čitanje te imamo posebno podeljene budžete za poručivanje stručne literature. Kada su u pitanju veštine, najveći fokus nam je na veštinama naših lidera i to je segment u koji, pored prodaje, ubedljivo najviše ulažemo. Naši lideri, pored brojnih internih programa, pohađaju i programe prestižnih menadžment škola, kao što su Mokrogorska škola menadžmenta, IEDC Bledska škola menadžmenta, Insead biznis škola iz Pariza, IMD škola iz Lozane.”, dodaje ona.

Ljubiša Veljković navodi da je jedan od strateških aktivnosti, koje su postavili kao cilj Milenijum osiguranja takozvani HR menadžment ili People menadžment “Organizovanjem Prodajne akademije, mi edukujemo naš prodajni segment unapređujući sve potrebne segmente - od poznavanja proizvoda, načina komunikacije i slično. Kada su tehnička lica u pitanju, u saradnji sa našom maticom, ali i eksternim obukama, trudimo se da budemo u korak sa potrebnim znanjima i veštinama. Poseban fokus nam je trenutno na obezbeđivanju potrebnih znanja i veština iz oblasti standardizacije prema Solvency 2 standardu, koji je u implementacionoj fazi”, zaključuje on.

Istakao je i da su eksterne obuke u većoj meri za srednji i niži menadžment Društva i neretko su u inostranstvu, jer je toj kompaniji jako stalo da njihovi kadrovi budu u koraku sa ino-standardima.

Potrebno konstantno ulaganje u kadrove
Na pitanje šta kompanije treba da urade da bi unapredile stručnost kadrova, Balaban, koja je i profesor na fakultetu, ali i neko ko se nalazi u praksi, ističe da osiguravajuća društva treba da ulažu u svoje kadrove konstantno.

“Pored seminara na koje šalju svoje zaposlene, osiguravajuća društva bi sama trebalo da grade svoj stručni kadar, usmeravajući mlađe kolege u pojedine oblasti, gde bi od starijih kolega koji imaju odlična znanja učili. Znanja koja im mogu preneti starije kolege, ne mogu pročitati ni u jednoj knjizi, jer to su znanja koja su stečena samo radom u određenoj oblasti osiguranja”, objašnjava ona.

Naglašava da postoje programi na fakultetima koji studentima zainteresovanim za osiguranje daju odličnu teoretsku podlogu. Ono što bi fakulteti trebalo da obezbede je, kako navodi, saradnja sa osiguravajućim društvima i dovođenje eminentnih stručnjaka na predavanja koji bi teoriju upravo potkrepili praksom.

“Osiguravajuća društva u Srbiji imaju odličnu internu edukaciju, koju uglavnom koriste za prodajnu mrežu, međutim neophodno je obezbediti i edukaciju i za ostale sektore, kako u pogledu osnovnih pojmova u osiguranju, tako i u pogledu novina koje se javljaju na tržištu. Neophodno je da svi zaposleni u osiguranju budu u toku sa novinama na tržištu osiguranja u zemlji, ali i u svetu. Neophodno je stalno širiti znanja i upoznavati nove trendove u osiguranju, a to je moguće samo uz adekvatnu edukaciju kako menadžera tako i ostalih zaposlenih u jednom osiguravajućem društvu”, dodaje Balaban.

Tržište rada, obrazovanje i kompanije na istom zadatku
Osiguravači takođe smatraju da je za bolju ponudu na tržištu rada potrebna veća saradnja obrazovnih ustanova i kompanija, ali širenje svesti o osiguranju. Maša Ialić kaže da tržište rada, privreda i obrazovni sistem, imaju zajednički zadatak, koji se prvenstveno ogleda u razmeni informacija i pripremi za budućnost. Svetska istraživanja, kako navodi, kažu da 45 odsto aktivnosti za koje su zaposleni trenutno plaćeni, (već sada) može biti automatizovano novim tehnologijama. Takođe, dodaje da 33 odsto poslova koji će se tražiti od 2020. još uvek ne postoje.

“To što Srbiji možda liči na daleku budućnost, u mnogim zemljama sveta je odavno sadašnjost. I tehnološki napredak će neminovno stići, kao i uvek nekako brže nego što se mi spremimo. Već smo svedoci promene i pojedinih zanimanja – pored kasira u supermarketima sada imamo i mašine gde kupci sami otkucavaju i plaćaju svoje proizvode; na mnogim aerodromima više nema ček-in osoblja već se to radi online i na uslužnim mašinama itd. Ovo treba prihvatiti ne kao pretnju poslovima već kao izazov u kojem se svi moramo okrenuti učenju novih znanja i novih veština. Postojeći kadrovi nisu u opasnosti zato što smo mi spremni da investiramo u re-skilling i up-skilling. Fantastično bi bilo da na tom polju ostvarimo sinergiju sa našim obrazovnim sistemom, na čemu smo mi kao kompanija već počeli da radimo. Paralelno, nama kao industriji, ostaje težak zadatak, da dok se spremamo za učenje novih veština, poradimo ozbiljno na širenju svesti o osiguranju i time utičemo na rast tržišta osiguranja, ali i na još bolju reputaciju poslova koji se tiču prodaje osiguranja.”, zaključuje ona.

Stalna edukacija zaposlenih, praćenje novih trendova i saradnja sa obrazovnim ustanovama neophodni su kako bi sektor osiguranja dobio stručne kadrove, koji će moći da odgovore novim zahtevima i potrebama klijenata.

Piše: Snježana Davidović