« Povratak na sadržaj Broj 9 | Godina 2018

Đorđo Markeđani, predsednik Izvršnog odbora DDOR Novi Sad ado

Ispitujemo prilike za dalji rast

Od DDOR-a se očekuje rast premije, razvoj i poboljšanje usluga, kao i da postane mnogo efikasniji u svim oblastima i da strukturno postane profitabilniji. Cilj je jasan, moramo to da postignemo. Povrh toga, Grupa ispituje i druge prilike za rast
Svaka godina nakon 2014. je bila bolja od prethodne po pitanju rasta, a i 2018. će biti, zabeležen rast oko ili iznad 4 odsto bruto društvenog položaja, bez upotrebe javnog deficita ili devalvacije kao alata za povećanje BDP-a. Posmatrajući na ovaj način, Srbija je na dobrom i održivom putu”, kaže Đorđo Markeđani, predsednik Izvršnog odbora “DDOR Novi Sad” a.d.o. u intervjuu za magazin Svet osiguranja.

Srbija i dalje raste sporije nego uporedive članice EU iz okruženja, ali on očekuje da se ova razlika smanji kako se Srbija bliži članstvu u EU.

“Italijanske firme koje ulažu u Srbiju su uopšteno veoma zadovoljne i vremenom često povećavaju svoje prisustvo. Ukoliko ovde vidim probleme, oni su više vezani za često pominjanu vladavinu prava, sivu ekonomiju i korupciju”, dodaje on.

Imate li podatke o poslovanju u prvih pola godine i možete li nam na osnovu njih reći kakvi su trendovi za nastavak godine?
DDOR raste u skladu sa planovima i fokusira se na profitabilan rast. Većina toga se odvija po planu: tržište se umereno razvija, a DDOR je osvojio svoj deo. Očekujemo da se ova situacija nastavi do kraja godine. Tzv. Retail tržište – maloprodajno tržište je sporo, dok se korporativni i sektor malih i srednjih preduzeća polako oporavlja od stagnacije iz prethodnih godina. Što se tiče tehničkih rezultata, poboljšavamo se, sa izuzetkom poljoprivrede: loše vremenske prilike su pogodile naše klijente i nas u maju, junu i julu. Posebno sam zadovoljan nekim od takođe važnih aspekata: gradimo veoma snažan tim, povećavamo ulaganja u obuke i poboljšavamo interne kontrole. Ovo je bezbedan pristup rastu i čini da DDOR bude strukturno konkurentniji.
U većini zemalja EU, nije potrebna kontrola tokom prvih 4-5 godina životnog veka vozila. Nakon 4. ili 5. godine vozila se kontrolišu svake dve godine. Prosto poboljšanje bi bilo, da se primeni ovakva disciplina, čime bi se razdvojilo osiguranje od tehničkog pregleda. Zašto ne uraditi ovo odmah?

Čekali smo novi zakon o obaveznom auto osiguranju prošle godine, čekamo ga i ove godine. Osnovno što bi trebalo rešiti jeste pitanje tehničkih pregleda i tog kanala prodaje osiguranja. Ima li šanse za rešenje tog problema o kojem se dugo diskutuje? Šta je najveća prepreka da se AO osiguranje vrati osiguravačima?
Problem distribucije osiguranja od autoodgovornosti utiče na veći broj igrača van sektora osiguranja i verovatno uključuje strategiju e-uprave. Veliku prepreku predstavlja otpor trenutnog distribucionog kanala koji ostvaruje veliki profit od osiguranja, unakrsno subvencionišući svoju “glavnu delatnost” - tehnički pregled vozila. Svet osiguranja je pisao mnogo puta, da je kanalu tehničkih pregleda u Srbiji potrebno dubinsko restrukturiranje, posredstvom čega bi trebalo da povrati svoju ulogu u povećavanju bezbednosti. Ja se slažem sa tim: “glavna uloga” tehničkih pregleda je veoma bitna za državu i ja očekujem da će Vlada naći rešenje da definiše jasan put tranzicije.

Ključno pitanje u toj tranziciji je učestalost tehničkih pregleda za vozila, što je u Republici Srbiji uređeno Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, odnosno Pravilnikom o tehničkom pregledu vozila. U većini zemalja EU, nije potrebna kontrola tokom prvih 4-5 godina životnog veka vozila. Nakon 4. ili 5. godine vozila se kontrolišu svake dve godine. Prosto poboljšanje bi bilo, da se primeni ovakva disciplina, čime bi se razdvojilo osiguranje od tehničkog pregleda. Zašto ne uraditi ovo odmah?

Osiguranje od autoodgovornosti čini preko 30% tržišta osiguranja, a najveći deo polisa se prodaje preko neprofesionalne mreže: stoga, ovo pitanje je ključno za nas kako bismo povećali mogućnost da prodajemo “bezbednost” klijentima i razvijemo tržište.

Sa druge strane: relaksacija kontrola za novije (uključujući polovne) automobile, takođe će podstaći ljude da pređu na novija vozila koja manje zagađuju životnu sredinu.

Srbija trenutno uvozi mnogo Euro 3 automobila. Ne bi trebalo da postanemo groblje automobila Evrope, dok druge države podstiču hibridna ili električna vozila.

Još jedan element koji omogućava “nezavisniju” distribuciju osiguranja, jeste omogućavanje plaćanja svih dažbina vezanih za automobile van tehničkih pregleda – na drugim servisnim punktovima i on-line; potpuno u skladu sa strategijom e-uprave Srbije: hajde da ovo sprovedemo odmah!

Sve više kompanija ističe kao veliki problem nedostatak kvalitetne radne snage. Kakva je situacija na tržištu osiguranja? Koji su kadrovi deficitarni? Kako se vi trudite da privučete radnike?
U Srbiji, kao i na drugim tržištima, konkurencija za talentovane ljude je sve veća i suočavamo se sa manjkom iskusnih ljudi u osiguranju. Ovo je uglavnom prisutno u IT sektoru, upravljanju rizicima, aktuarstvu, sprovođenju osiguranja i prodaji. Uopšteno, suočavamo se i sa velikim nedostatkom osoba sa menadžerskim veštinama.

Pokušavamo da privučemo zaposlene nudeći kombinaciju ekonomskih i neekonomskih elemenata: odličnu internu obuku, međunarodno okruženje grupe, kao i karijeru zasnovanu na zaslugama, sa novčanim nagradama. DDOR ima veliki potencijal za privlačenje ljudi, čak i za vraćanje onih koji nisu bili zadovoljni i otišli su iz države. Srbija je sada drugačija nego u prošlosti, mnogo je bolja. Takođe, situacije poput Bregzita će učiniti određene države manje privlačnim.

Da li su poslovi u oblasti osiguranja uopšte privlačni mladima? Posebno poslovi prodavaca gde je i potrebno najviše ljudi?
Posao prodavca je atraktivan ako ga mi učinimo atraktivnim i odaberemo pravi cilj! Ovo postižemo gradeći perspektivu održivog profesionalnog razvoja, obuke, karijere i “gradnje CV-ja”. Pravična pravila kompenzacije zasnovana na zaslugama su ključna, ali nisu jedini deo.

Ako uporedimo sadašnju makroekonomsku situaciju sa onom iz perioda 2010-14. godine, ili još dalje, iz 2001. godine, Srbija je druga država, bolja. Naravno, potrebno je vreme: jedna država ne može za 10 godina da postigne nešto što su druge postigle za 50

Ono što želim ovde da naglasim je, da je bitno da obrazovni sistem u srednjim školama (gimnazije), takođe ponudi priliku za specijalizaciju o osiguranju (ili uopštenije, finansijskim uslugama) bez pristupa visokom obrazovanju. Na taj način bismo imali motivisaniji i iskusniji pul kandidata za određene uloge, uključujući prodaju.

Kao zaključak teme o atraktivnosti: “dobrodošli u razvijenu ekonomiju”, gde kandidati posmatraju prilike veoma kritički, uzimajući u obzir ne samo sadašnjost već i budući razvoj, kao i “ravnotežu posla i privatnog života”.

Šta vi mislite kako bi se mogao sprečiti odliv ljudi u inostranstvo što predstavlja sve veći problem zemalja Zapadnog Balkana?
U mnogim evropskim zemljama, razlika u platama stvara odliv ljudi. U EU zemljama, sa potpunom mobilnošću radne snage, ovo je još veći fenomen nego u Srbiji. Imajući ovo na umu, odliv ljudi iz Srbije mora se rešavati kroz “materijalne” i nematerijalne elemente:

Materijalni elementi su značajne poreske olakšice za mlade preduzetnike i mlade ljude, kao i emigrante povratnike, podsticaji za kompanije za zapošljavanje i obuku lokalnog stanovništva, takođe i kroz EU fondove;

Nematerijalni i psihološki aspekti su još bitniji: recimo česta putovanja iz Srbije i u Srbiju. Često pitam mlade ljude kakvo je njihovo mišljenje i koja očekivanja imaju i uočavam mnogo negativnih osećanja i rezigniranost prema državi, što nije nimalo podržano “kvantitativnim elementima”. Čak i ljudi sa odličnim obrazovanjem govore nejasno o “državi u krizi, bez budućnosti”, itd. Ovim se moraju pozabaviti škole i mediji: to nije pitanje propagande već brojeva. Takođe, primećujem da na ljude utiču njihovi roditelji koji im govore “idi iz zemlje što pre”.

Moramo to da promenimo, i to je pitanje informisanja i ekonomske kulture. Time će se popraviti ponos i postići veliki efekat na smanjenje odliva mozgova.

Takođe bih napomenuo da za kvalifikovane ljude postoji jak argument da ostanu ovde, jer će državi biti potrebna – prosto zbog starenja ljudi – nova, dobro obrazovana i globalizovana vladajuća klasa: kada kažem mladima da je “potrebno da neko upravlja državom u budućnosti i ovo je sjajna prilika, ljudi me gledaju zbunjeno, ali to jeste tako – isto važi i za druge zemlje EU, uključujući Italiju.

Štaviše, ako uporedimo sadašnju makroekonomsku situaciju sa onom iz perioda 2010-14. godine, ili još dalje, iz 2001. godine, Srbija je druga država, bolja. Naravno, potrebno je vreme: jedna država ne može za 10 godina da postigne nešto što su druge postigle za 50.

U kojoj meri on-line i digitalizacija postaju nezaobilazne procese za osiguravače? Kada poredite srpske osiguranike i italijanske sa daleko većom kulturom osiguravanja – u čemu su razlike, a u čemu sličnosti?
On-line i digitalizacija predstavljaju značajnu pomoć za kupce finansijskih usluga, u meri u kojoj su klijenti spremni za njih i u kojoj ih zakonodavni organi dozvoljavaju.

U Srbiji, spontana potražnja za neobaveznim osiguranjem je mala, a mogućnosti on-line kupovine ima ograničen uticaj: ako građanin ne razmatra kupovinu osiguranja za svoju kuću, činjenica da on to može da učini on-line neće promeniti stvari. Zapravo, kratkoročni uticaj postoji samo za neke proizvode, kao na primer za putno osiguranje.

Ljudi bi svakako kupovali obavezne proizvode – poput osiguranja od autoodgovornosti – on-line, ukoliko bi propisi to dozvolili. Voleo bih da je to moguće, ali znate da postoje određeni problemi u tržišnoj strukturi i propisi koji bi to usporili.

Šta su vaši dalji planovi u tom pogledu i koliko je dosadašnja digitalizacija procesa unapredila poslovanje “DDOR-a Novi Sad”?
Imamo nekoliko inicijativa i neka poboljšanja, ali pred nama je dug maraton: nema magičnog rešenja, zastareli sistemi i zastareli način razmišljanja usporavaju usvajanje potpuno digitalizovanih procesa.

Hteo bih da ispričam jednu anegdotu. Pronašao sam među svojim dokumentima iz vremena kada sam radio kao strateški konsultant, jedan iz 1996. godine, za vodeću evropsku osiguravajuću grupu, čiji je naslov “Pregled procesa za postizanje ukidanja papira”. Tada je digitalno doba (internet) bilo na početku i svi smo očekivali bržu promenu. To je jedan dug proces koji zahteva istrajnost ukoliko ga primenjujemo na staru organizaciju. Alternativa je da se uspostavi grinfild operacija, što je veoma skupo.
Osiguranje odgovornosti iz delatnosti je perspektivan segment za tržišta poput Srbije, ali zdravo tržište osiguranja odgovornosti - zahteva jak pravni i sudski sistem – u čemu se Srbija popravlja, ali još uvek nije dostigla taj nivo

Unipol Grupa ima strategiju od 2016. do 2018. godine. Pretpostavljam da je nova strategija u pripremi. Šta će se očekivati od “DDOR-a Novi Sad”?
To je lako reći: od DDOR-a se očekuje rast premije, razvoj i poboljšanje usluga, kao i da postane mnogo efikasniji u svim oblastima i da strukturno postane profitabilniji. Cilj je jasan, moramo to da postignemo. Povrh toga, Grupa ispituje i druge prilike za rast.

U kojim vrstama osiguranja ćete nastaviti da jačate svoje pozicije i kako nameravate da zadržite trenutnu poziciju za tržištu?
Svakako moramo da se popravimo u životnom i zdravstvenom osiguranju, kao i da ostvarimo rast u nekim manjim ali perspektivnim segmentima. Osiguranje odgovornosti iz delatnosti je perspektivan segment za tržišta poput Srbije, ali zdravo tržište osiguranja odgovornosti - zahteva jak pravni i sudski sistem – u čemu se Srbija popravlja, ali još uvek nije dostigla taj nivo.

Nedavno je otvorena još jedna poslovnica u Beogradu. Kakav je dalji plan za širenje prodajne mreže?
Šire gradsko područje Beograda je veoma bitno za nas. Posmatramo rezultate naših lokalnih poslovnica i na osnovu toga ćemo razmotriti otvaranje novih.

U ostalim delovima države imamo dobru mrežu, ali konstantno radimo na njenoj optimizaciji.

Kakvi rezultatima na kraju ove godine biste bili zadovoljni?
Veći rast u odnosu na tržište, veći profit, niži racio troškova u odnosu na 2017.

Razgovarala: Vesna Lapčić