« Povratak na sadržaj Broj 9 | Godina 2018

Novi menadžment – agilni – uzima primat

Svet agilnog osiguranja

Kompanije ga uvode jer višestruko skraćuje vreme isporuke proizvoda na tržište, povećava kvalitet, a smanjuje troškove osiguranja kvaliteta, olakšava planiranje i postavljanje prioriteta, povećava efikasnost i produktivnost, omogućava prekopotrebne inovacije i značajno smanjuje rizik
U digitialnom svetu koji se ubrzano menja, koji je dinamičan, kompleksan i neizvestan, sposobnost brzog prilagođavanja promenama i istovremenog stvaranja novih vrednosti, inoviranja, od vitalnog je značaja za poslovanje u gotovo svim industrijama, uključujući ukupan finansijski sektor, i posebno, bankarski i sektor osiguranja. Finansijski sektor se, možda i više od drugih, suočava sa potrebom da s jedne strane, razume visoko individualizovane i tehnološki vođene klijentske zahteve i prilike, a s druge, da angažuje ljude koji umeju brzo da dizajniraju i naprave finansijske proizvode i organizuju rad. Za uspeh na sve konkurentnijem tržištu, potrebne su brze i kvalitetne inovacije proizvoda i usluga, direktna saradnja poslovnog i razvojnog sektora, i sve specifičnijih krajnjih korisnika, ali i interna optimizacija procesa. Takvo poslovanje danas zovemo agilnim i lin poslovanjem i u svetu je sve više industrija i kompanija koje uvode agilni način razmišljanja, organizovanja i upravljanja.

Agilno kao standard
Agilni menadžment je nova vrsta mena­dženta koja se pokazala kao najbolja moguća za trenutne potrebe biznisa u vremenu brzih tehnoloških promena. Pojavio se krajem 20. veka najpre u IT-ju, industriji najosetljivijoj na brze tehnološke promene, a zatim se proširio i na druge industrije i na procese upravljanja na svim nivoima, jer organizacije koje primenjuju tradicionalni menadžment sve teže uspevaju da drže korak. Agilni menadžment je do nedavno bio sinonim agilnog softverskog razvoja, međutim danas govorimo o agilnom poslovanju (business agility). Danas je praktično standard u velikim firmama kao što su Google, Apple, Microsoft, Facebook, Bosch. Veliki proizvođači poput kompanija Boeing, Caterpillar ili Ford davno su uveli agilne metode. Finansijske kompanije kao što su Capital One, Bank of America, Fidelity ili Societe Generale takođe. Velika četvorka koju čine međunarodne revizorsko-konsultantske kompanije Deloitte, Ernst and Young, KPMG i PwC prepoznaju agilno kao standard, koriste, unapređuju i drže obuke iz agilnog menadžemnta. Koriste ga i mnoge druge kompanije i organizacije poput medijske kuće BBC ili agencije NASA. Zastupljen je i u javnoj upravi, zdravstvu, školstvu.

     
 

Najbolji agilni treneri u Beogradu

Na jesen u Srbiju dolaze najbolji agilni treneri sveta, Pol Godar, Tobajas Mejer i Robin Dajmond. Obučavaju gigante poput Capital One, BBC, Yahoo, General Electric, McAfee, McGraw-Hill, British Telecommunication. Obučavaju gigante poput BBC, Yahoo, General Electric, McGilli, British Telecommunication. U septembru, oktobru i novembru držaće osnovne i napredne treninge u Beogradu i Novom Sadu, a 24. oktobra će se se u hotelu Hilton održati konferencija posvećena Agilnom poslovanju u Srbiji. To je prilika za sve zainteresovane u sektoru osiguranja da saznaju sve što ih zanima o agilnom menadžmentu i nauče dovoljno da pokrenu promenu.
 
     


Tajna uspeha agilnog menadžmenta krije se u tome što uspešno prevazilazi tradicionalni jaz između poslovnih i razvojnih sektora i projekata. Otklanja sve prepreke, kako komunikacijske tako i strukturne između ljudi koji znaju šta treba da se napravi i zašto je važno, i onih koji to defakto prave. Kompanije ga uvode jer višestruko skraćuje vreme isporuke proizvoda na tržište, povećava kvalitet, a smanjuje troškove osiguranja kvaliteta, olakšava planiranje i postavljanje prioriteta, povećava efikasnost i produktivnost, omogućava prekopotrebne inovacije i značajno smanjuje rizik. Zabeleženo je desetostruko smanjenje troškova isporuke softverskih proizvoda u vodećim bankama kada su korišćeni agilni pristup i alati.

Agilno u finansijskom sektoru
Prema istraživanjima, agilni menadžment je, posle tehnološkog sektora, najzastupljeniji u finansijskom sektoru, revizorsko-konsultanskim kompanijama i sektoru osiguranja. Primera radi, Societe Generale banka je od 1. septembra 2017. godine prešla na agilnu organizacionu strukturu. PwC je u potpunosti promenio svoju organizacionu kulturu i razvio sopstveni Okvir agilnog poslovanja. Ernst and Young drže obuke iz agilnog menadžmenta i bavi se pitanjima odnosa digitalne agilne organizacije budućnosti i ljudskih vrednosti. KPMG 2017. godine postavlja pitanje “Jeste li spremni za agilni razvoj?” i konstatuje da 38% generalnih direktora u Velikoj Britaniji primenjuje agilne programe u svojim organizacijama. Deloitte 2018. piše o “Ubrzavanju agilnog osiguranja” putem uvođenja agilnog menadžmenta u celu organizaciju.

Sektor osiguranja je među prvima uveo agilno ne samo u svoja IT odeljenja već i u poslovne sektore, u sam razvoj osiguravajućih proizvoda, a često i u strateško razmišljanje i planiranje. Osiguravajuće kuće su među prvima razumele da IT projekat ne postoji bez poslovnog projekta. Sve osiguravajuće kuće u Fortune 100 su agilne. UnitedHealth Group, peta na listi Fortune kompanija sa preko 200 milijardi prihoda u 2017. godini u potpunosti je agilna. Agilne su i osiguravajuće kuće poput State Farm, Liberty Mutual, Farmers, Allianz, AXA. Mnoge su uvele i neke od skaliranih okvira, kao što je SAFe (Scaled Agile Framework) za agilno upravljanje portfoliom, a osiguravajuća kuća Northwestern Mutual, osnovana 1857. godine objavila je da je zahvaljujući upotrebi SAFe uštedela 12 miliona dolara na izradi CRM i dobila ga je 18 meseci ranije nego što je planirano.

Prednosti agilnog poslovanja
U svetu u kome se inovacije često pojavljuju brzo, a zatim, u tren oka, postaju svakodnevica, biti prvi na tržištu kada se ukaže prilika definitivno predstavlja ogromnu prednost u odnosu na konkurenciju. U medijima su česti naslovi poput “Liberty Mutual koristi nove tehnologije i agilni pristup da razvije rešenja zasnovana na klaudu i tako stekne prednost u odnosu na konkurenciju”, zatim “Agilna metodologija u potpunosti menja razvoj IT-ja u sektoru osiguranja” ili “Produžena klima neizvesnosti navodi osiguravajuće kuće širom sveta da posluju agilno”. Osiguravajući sektor, koji često pokriva veći broj tržišta, susreće se danas sa brojnim izazovima: pored potrebe da osiguravajući proizvod isprati savremene tehnološke trendove, naročito trend razvoja digitalnih proizvoda i digitalne transformacije, i zahteve veoma različitih kupaca, tu su i potreba da se olakša protok podataka, a i istovremeno poveća njihova bezbednost, da se poveća interna operativna efikasnost, da se procesi automatizuju, reši pitanje nasleđenog softvera ili zastarele tehnologije, upravlja velikim podacima, kao i četiri najvažnija izazova: izveštavanje, integracije na svim nivoima, regulativa i outsourcing softverskog razvoja. Tri poslednja povećavaju rizik probijanja zacrtanih rokova.

Zajedno sa zdravstvom i energetikom, finansijski sektor spada u visoko regulisane sektore. Sa stanoviša potrebe brzog razvoja, česte promene regulative nepredvidljivih razmera dodatno usložnjavaju proces planiranja, prioritizacije, raspodele resursa, izveštavanja i naročito koordinacije između najraznovrsnijih sektora unutar organizacije. Takođe, povećavaju troškove i rizik od probijanja zakonskog roka za implementaciju odredaba regulative. Gotovo svaka promena regulative zahteva tehničko rešenje koje utiče na mnoge aplikacije i sisteme. To zahteva spretno upravljanje. Ukupan finansijski sektor ulaže mnogo novca u prilagođavanje zakonskoj regulativi. Banka u proseku potroši 40% do 60% budžeta namenjenog izmenama postojećih funkcionalnosti na usaglašavanje sa regulativom. Agilni menadžment značajno smanjuje troškove, procenjuje se 20-30% i obezbeđuje izvesnost u pogledu blagovremenog implementiranja neophodnih tehničkih rešenja.

Integracija raznovrsnog znanja
Agilni menadžment počiva na principima brze integracije raznovrsnog znanja, takozvanog inkrementalno-iterativnog, cikličnog razvoja proizvoda ili usluga, u veoma kratkim vremenskim intervalima, sa obaveznim pribavljanjem povratnih informacija od klijenata, krajnjih korisnika, stejkholdera. Brža inovacija i daleko bolja prioritizacija počivaju na agilnim timovima sastavljenim od pojedinaca različitih specijalizacija i njihovom samostalnom radu, pre nego na alatima, procesima ili mikromenadžmentu. U agilnim organizacijama ljudi veoma blisko sarađuju, rade u takozvanim kros-funkcionalnim, mešovitim timovima sastavljenim od 5 do 9 eksperata iz raznih oblasti. U softverskim timovima to mogu biti programeri, testeri, dizajneri, statističatri, itd., u poslovnim, predstavnici poslovnih odeljenja, ITija, marketinga, biznis analitičari, menadžeri rizika, pravnci - prave precizne kratkoročne planove, i intenzivno, svakodnevno komuniciraju kako međusobno, tako i sa klijentima i krajnjim korisnicima s ciljem da što pre izbace na tržište kvalitetan proizvod. Mnoge banke sarađuju intenzivno i sa zakonodavcem kako bi bile u toku sa dolazećim promenama, kako bi ih dobro razumele i tako izbegle stres, ili da propuste rok. Agilni menadžment podrazumeva i disciplinu: vreme se troši racionalno, unapred se zna koliko traju sastanci i šta je njihov ishod i fokus je uvek na kreiranju nove vrednosti.

Mnoge osiguravajuće kuće opredeljuju se za to da njihove poslovne proizvode isprogramira neka programerska kompanija, uslužno ili kroz partnerstvo. Iako nekada apsolutno nužno, jer mnoge kompanije nemaju ni uslova ni sredstava za sopstveni softverski razvoj, ovaj način rada produžava vreme potrebno da se proizvod izbaci na tržište, povećava troškove i rizik od probijanja roka, ili od nezadovoljavajućeg kvaliteta. Nesporazumi u komunikaciji, ili pak dezintegrisani procesi i različiti alati - čest su slučaj. Agilni menadžment itekako smanjuje ovaj jaz uvođenjem cemeremonije direktne saradnje između tvorca poslovne vrednosti i divelopera. Primera radi, Liberty Mutual, i sama agilna, izabrala je za strateškog tehnološkog partnera EIS Grupu koja ima sopstveno EIS Core Insurance rešenje i agilni softverski razvoj. Naposletku, u mnogim pregalaštvima biznisa, softver koji radi jedina je mera uspeha. Agilni razvoj ima sve što je potrebno da se to postigne.

Tržište agilnih zanimanja u finansijskom sektoru
Novi menadžment dovodi i do stvaranja novih zanimanja i titula, što je izazov i za ljudske resurse, posebno za projektne menadžere. Još uvek nije moguće završiti studije za agilnog menadžera i tako steći diplomu koju bi tržite rada prepoznalo kao adekvatnu. U agilnom menadžmenu postoje sasvim nova zanimanja kao što su Product Owner, Scrum Master, Agile Coach, Scrum Developer. Radi se o vrlo traženim zanimanjima, primera radi u svakom trenutku na Linkedinu ima oko 250.000 oglasa za poslove u vezi sa agilnim menadžmentom. Jedna od najvećih konsultantskih kuća Mekinzi, u svakom trenutku ima 200 otvorenih pozicija za agilne menadžere. Bank of America ovom trenutku ima gotovo 300 otvorenih pozicija koje su u nekoj vezi sa agilnim metodologijama. PwC upravo traži višeg saradnika za agilne transformacije. FedEx agilnog kouča, a Amazon Višeg menadžera agilne transformacije. Tržište agilnih poslova dobro je razvijeno, s tim što je potražnja veća od ponude. Uočljiv je i eksplozivan rast broja agilnih konsultanata, trenera i sertifikata. A uslugu uvođenja agilnog menadžmenta nude sve vodeće konsultantske kuće, kao i “velika četvorka”, a zatim i kompanije poput Atosa, globalnog lidera u digitalnim transformacijama. Atos je razvio i sopstveni model transformacije koji je nazvao “The Digital Business Continuum”. Samo u proteklih 7 dana na najboljim sajtovima za pretragu oglasa za zapošljavanje kao što su Monster, Indeed ili Glassdoor objavljeno je preko 100 oglasa u kojima se kao uslov traži da kandidat poseduje napredni agilni sertifikat. Pozicije su seniorske: Agile Coach, Senior Scrum Master, Enterprise Delivery Manager, Agile Program Manager, Agile Transformation Consultant. Plata se kreće između 90.000 i 230.000 hiljada dolara godišnje.

Agilno u finansijskom sektoru u Srbiji
U pogledu agilnog menadžmenta, na osnovnom nivou kompetencija i znanja, potražnje i ponude u IT sektoru ili IT departmanima, Srbija još i drži korak sa svetom. Daleko smo međutim od razvijenih zemalja u pogledu naprednih agilnih zanimanja i obuka, ponude i potražnje, a samim tim i napredne implementacije agilnog poslovanja u drugim industrijama, pa tako i u ukupnom finansijskom sektoru. Prema dostupnim informacijama, Societe Generale Banka uvela je agilni razvoj, kao i Raiffeisen banka, Intesa je počela takođe. Generali osiguranje u Integrisanom godišnjem izveštaju iz 2017. stavlja razvoj agilne organizacije u samo središte strategije. DDOR koristi DSDM (Dynamic System Development Method), jednu od agilnih metodologija u kombinacijia sa tradicionalnim menadžmentom. U Srbiji ima desetak agilnih eksperata dovoljno iskusnih i kadrih da upravljaju agilnim transformacijama. Osiguravajući sektor u Srbiji, koji je prema izveštaju NBS za 2017. godinu i dalje nedovoljno razvijen i daleko ispod proseka zemalja članica EU, mogao bi ostvariti značajan napredak uvođenjem agilnog načina razmišljanja i rada.

Kad danas čitamo izjave direktora velikih kompanija koje su prve prihvatile i prešle na agilni metod rada, kao što su Majkrosoft, Filips ili Epl, sve se svode na to da ih je “Agile” ubrzao, spasio, unapredio i da se ne bi nikada vratili na staro. Sve uspešne firme su agilne, jer smo u agilnom dobu.

Piše: Jasmina Nikolić,
trener agilnog menadžmenta